Речник говора јужне Србије

ра́буш м 1. штапић који се унотребљава као мера, првенствено за пиће. 2. кулук; порез. „Бег је тражи́ја голе́м ра́буш - да му рабо́тиш на њи́ву.” „Ће ми да́ваш голе́м ра́буш, / голем ра́буш мамуди́је” (нар. пес.) (Раковац).