Речник говора јужне Србије

сакату́ра м и ж пеј. 1.  богаљ. „Пр́чи се мло́го, а не ви́ди да је сакатура, и́де на једну́ но́гу.” (Врање) 2. особа која не уме да ради неки посао. „Што се напли́ћа да рабо́ти кад је сакату́ра?” (Врање).