Речник говора јужне Србије

таи́н м (ар.) (тур. tayin - војнички оброк) оброк хране; храна уопште. „На воло́ви таи́н испуши́ше” (каже се за оне пушаче који дуван увијају у комушину). „На булу́тина си му таи́н следу́је” (посл.) (Врање)