Речник говора јужне Србије

уја́нем (имп. уја́ни; аор. ја ујану́, ти у́јану; р. пр. ујану́ја, -у́ла, -у́ло) свр. узјашим. „Коби́ла је толи́ко си́лна да не мо́же сва́ки да гу уја́не” (Љутеж).