Речник говора јужне Србије

фа́лога ж (ар.) (тур. falaka) балван за који се везују ноге волу кад се поткива. „Сва́ки алба́тин за фа́логу тра́жи ме́ко др́во: топо́лу, вр́бу и друго” (Врање).