Речник говора јужне Србије

ше́га ж (ар.) (тур. şaka) груба шала; подсмевање. „Кад вук оста́ри, ку́чики сас ње́га ше́гу те́рав” (посл.) (Врање). „Он ву ки́тку пра́ћа, о́на шегу би́је” (нар. пес.) (Љутеж).