Речник говора јужне Србије

јевтинџи́ја м (јевтин + тур. суф. -џи) онај који не наплаћује скупо. „Ви́кај ме да ти тој урабо́тим, јевтинџи́ја сам, нећу мло́го да ти напла́тим” (Врање).