Српски рјечник

Ђѐрда̑п,* Ђерда́па, m. eine Gegend in der Donau (eine Klippe), scopulus (in Danubio). Срби познају два Ђердапа у Дунаву, т. ј. доњи и горњи. Доњи је између Кладова и Ршаве, а горњи код Пореча. Горњи је страшнији, али мање држи, а доњи више држи, али је мање страшан. На горњему Ђердапу слабо се кад види камење посред воде, него само кључеви и клобукови; али се на доњему преко цијелога Дунава, како вода мало опадне, тако види да се приповиједа да је некакав хајдук скачући с камена на камен утекао из Србије на ову страну. Онуда лађари одозго идући узимају обично корманоше из ондашњијех места (Срби преко горњега Ђердапа из Добре, а преко доњега из Текије, а Нијемци из Љупкове и из Ршаве); а одоздо лађе обично вуку волови. Али кад вода врло опадне онда на Ђердапима лађе особито натоварене не могу пријећи никако. cf. Демир-капија.