Српски рјечник

Љу̏бица, f. 1. Frauenname, nomen feminae.  — [љубица] 2. vide љубичица: Љубица је сама рекла | Да је први цв’јет од љета — По киту љубице, | По другу ружице. 3. (у Боци) трава маца, којом се кошнице мажу, melissa officinalis, cf. [vide] матичњак [2]: На љубицу, мајко! У свој домак, мајко! (говори се роју).