Српски рјечник

Љу̀биње, n. у Херцеговини под Требињем варошица (од неко 150 Турскијех кућа) у пољу које се зове Конац. Казивали су ми да је у Љубињу права столица кадије Требињскога, ein Städchen in der Herzegowina, urbs Hercegovinae.