Српски рјечник

Га̏ва̑н, m. У манастиру Троноши, у Јадру, био је с десне стране код двери намолован го старац, којега су гује опасале, те га кољу и пију му сисе. Као што обично родитељи различне иконе по црквама и по намастирима дјеци тумаче, тако је и мени мој отац казивао да се онај старац звао Богати Гаван, и да је поред свега превеликога богаства био врло тврд и немилостив, па га за то Бог онако осудио. (И ово се доста слаже с онијем што се о Гавану пјева и приповиједа по западнијем крајевима народа нашега). Кад сам 1846 године (готово послије четрдесет година) био у Троноши и отишао у цркву, одмах сам очима тражио Богатога Гавана, али њега ондје више нема, него као што је црква за времена Карађорђијева арана и паљена, на његовом мјесту исписан некакав светац.— Ако нијесам Гаван, нијесам ни сиромах. cf. Гаваново језеро.