Српски рјечник

2. а̏ла[*], f. vide аждаха. За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и гра̏д наводи на љетину. За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли. Ало несита! Бори се као ала с берићетом; А кад ала алу појахала.