1.ба̏ба, f. (gen. pl.ба̑ба̑) 1.очина или материна мајка, die Grossmutter, avia. [cf.стара2]. 2.стара жена, altes Weib, vetula. [cf.стара1, старица]. 3.у Дубровнику се свака дојкиња и дадиља зове баба, макар била и дјевојка од 12 година, die Amme, Kindsfrau, nutrix, ancilla curans parvulos. 4.многи муж зове своју жену[2]бабом, ако и није стара. 5.гдјекоји и за пуницу[1] реку: моја баба, die Schwiegermutter, socrus. 6. [Баба] планина у Србији између Ниша и Параћина [близу Мораве изнад села Лешја, у срезу параћинскомокруга моравског], ein Berg in Serbien, mons Serbiae. 7. [Ваба] ein Berg in der Herzegowina, mons Hercegovinae. 8.превести бабу, кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде.