Српски рјечник

1. ба̏ба, f. (gen. pl. ба̑ба̑) 1. очина или материна мајка, die Grossmutter, avia. [cf. стара 2]. 2. стара жена, altes Weib, vetula. [cf. стара 1, старица]. 3. у Дубровнику се свака дојкиња и дадиља зове баба, макар била и дјевојка од 12 година, die Amme, Kindsfrau, nutrix, ancilla curans parvulos. 4. многи муж зове своју жену [2] бабом, ако и није стара. 5. гдјекоји и за пуницу [1] реку: моја баба, die Schwiegermutter, socrus. 6. [Баба] планина у Србији између Ниша и Параћина [близу Мораве изнад села Лешја, у срезу параћинском округа моравског], ein Berg in Serbien, mons Serbiae. 7. [Ваба] ein Berg in der Herzegowina, mons Hercegovinae. 8. превести бабу, кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде.