Српски рјечник

1. ба̑даљ, дља, m. 1. (у Хрв., а у Боци [2] бадељ) некаква трава које је лист бодљикав а коријен се за невољу — у гладне године — куха и једе, eine Art Pflanze, herbae genus [carduus spec.]. У Хрватској се ова трава зове и сјекавац и (у Лици) пасји стриц. У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен. 2. (у Ц. г.) vide обад.