Српски рјечник

ба̏дњи да̑н, ба̏дње̑га дне̑ m. der Christabend, dies ante festum Christi natale. На бадњи дан ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) сакрије се ватраљ и ступа с тучком и све столице, и прва се столица изнесе на Божић ујутру под полажајника, испод којега је гдјекоји измакну те падне под губером, којијем га домаћица хоће да огрне. cf. [бадњи вече]; Божић.