Српски рјечник

ба̀ница, f. 1. die Banin, bana, bani uxor. [cf. бановица]. 2. (у Ц. г.) госпођа, die Frau, domina, [vide госпођа 1] cf. бан [2]: Ал’ баница Васкова Даница, | Сама носи девет џефердара — 3. [Баница] планина у нахији Пожешкој [у срезу пожешком округа ужичког]: Под Баницом цркву Јежевицу. 4. вода у Лици, која извире иза Госпића к југу око три сахата и код Грачца понире.