Српски рјечник

ба̀рда̑к[*], барда́ка, m. 1. крчаг или стакло с носцем (irdene oder gläserne) Kanne, cantharus fictilis aut vitreus. 2. (у Рисну) бијел и шарен суд који се у Србији зове бокар и милојка (у Паштровићима мајулика) . [vide бокар].