Српски рјечник

бла̑го, n. 1. Schatz, Geld, pecunia [vide новац 3]: благо небројено; три товара блага; Није благо ни сребро ни злато; | (Ни су благо гроши ни дукати), | Већ је благо што је коме драго. 2. (у Хрв.) жива стока [cf. божје благо, житак 3, имање 2, 1 стока 1]: ситно благо: козе и овце; а крупно: говеда, das Vieh, pecudes.