Српски рјечник

бо̑к, бо̏ка, m. (loc. бо̀ку) die Seite, latus: Не гледај ме избијена ока, већ пуна бока (казао некакав, коме су за ручак око извадили, што није имао чим платити); и̏з ока, и̏з бока, woher nur immer (z. B. muss man zusammenbringen, undecunque (praestandum).