Српски рјечник

бу̑с, m. 1. као бокор са земљом заједно, der Rasen, das Rasenstück, caespes, cf. [vide] бусен: Назимац кус копа бус под котлокрповом кућом. 2. (у Далм.) као шеварић, das Gebüsch, frutex [vide жбун]: Нема буса ђе не има трупа. | Нити траве ђе не има главе. 3. (у Дубр.) vide шимшир (ital. bosso).