Српски рјечник

2. ва̀љати, ља̑м, v. impf. 1. werth sein, valere: ваља сто дуката, ваља царева града. cf. [vide] вриједити. 2. ваља ићи, man muss, oportet; коњ ваља, хљеб ваља, Pferd von nöthen, Brod vonnöthen, ваљаће то мени, das werde (kann) ich brauchen, поведи га, ваљаће ти гдје; ваљао ми је много, von Nutzen sein, prodesse.