Српски рјечник

ве̏лики̑, ка̑, ко̑, adj. 1. gross, magnus. cf. [голем, голијемно, (голијевно) веле 2], вељи. 2. у велике, recht mitten drin, magnopere: има зрела грожђа у велике; раде људи у велике.