Српски рјечник

ви̑р, ви́ра, m. (pl. ви̏рови) die Tiefe in einem Flusse, der Wirbel, locus fluminis profundior, gurges: стала вода у вирове (кад на суши престане тећи, него само стоји у вировима; тако у равни стану у вирове и оне воде које у планинама нигда не пресишу. [cf. вилиман].