Српски рјечник

вѝти̑љ, вити́ља, [фитиљ] m. 1. die Lunte, funiculus incendiarius. [cf. брандла, 3 мића]. 2. der Docht, ellychnium. [cf. [2 стијење] ], [стјењак], свјештило. 3. што се у рану меће (савије се од свилца, пак се намаже мелемом).