вра̑г , m.der Teufel, diabolus, cf.[vide]ђаво: Ко с врагом тикве сије, све му се о главу лупају; Не да му враг мировати; Не лези, враже(кад се приповиједа да је ко што зло једно за другим радио); Није му ни врага; не ће му бити ни врага, es fehlt ihm gar nichts.