Српски рјечник

вра̑г , m. der Teufel, diabolus, cf. [vide] ђаво: Ко с врагом тикве сије, све му се о главу лупају; Не да му враг мировати; Не лези, враже (кад се приповиједа да је ко што зло једно за другим радио); Није му ни врага; не ће му бити ни врага, es fehlt ihm gar nichts.