1.вр̏ћи [вргнути], вр̏гне̑м, v. impf. [pf.] 1.thun (stellen, legen), pono, cf.метнути[7]: Немој, пашо, изгубит’ владику, | Немој Зету земљу отровати, | Е ти родит’ нигда ништа не ће; | Но ходи га врзи на откупе. 2.(у Ц. г.)videмахнути: Ножем вржеНиколић Томашу.