гла́ва, f. (dat.гла̑ви, асс.гла̑ву, pl. nom.гла̑ве) 1.der Kopf, caput: Ману сабљом, осјече му главу — радити коме о глави, nach dem Leben trachten, vitae insidiari; доћи коме главе, ums Leben bringen, vitam adimere. 2.он главом, er und kein anderer, ipsissimus ille [cf.сам2]: Ја сам главом од БаратаМујо. 3. мушка глава, Mannsperson, vir, женска глава, Weibsperson, mulier [cf.страна5]: Кад би знала мушка глава | Што је ником воде с’ напит’, | Нигда не би ником пила — Да зна женска глава | Што ј’ одољан трава. 4.das Oberhaupt [videпоглавар]: Кнеже Јањо, од Сријема главо.5.глава каке воде, der Ursprung eines Flusses, fons. [videизвор] cf.врело. 6.(у Ц. г.)у дуге пушке грлић, das Ende des Flintenlaufs, extremum canalis ignivomi. 7.(у Хрв.)глава круха, ein Laib Brod [videхљеб2]. 8.глава шећера, Hut Zucker, meta sacchari.