Српски рјечник

гла́ва, f. (dat. гла̑ви, асс. гла̑ву, pl. nom. гла̑ве) 1. der Kopf, caput: Ману сабљом, осјече му главу — радити коме о глави, nach dem Leben trachten, vitae insidiari; доћи коме главе, ums Leben bringen, vitam adimere. 2. он главом, er und kein anderer, ipsissimus ille [cf. сам 2]: Ја сам главом од Барата Мујо. 3.  мушка глава, Mannsperson, vir, женска глава, Weibsperson, mulier [cf. страна 5]: Кад би знала мушка глава | Што је ником воде с’ напит’, | Нигда не би ником пила — Да зна женска глава | Што ј’ одољан трава. 4. das Oberhaupt  [vide поглавар]: Кнеже Јањо, од Сријема главо. 5. глава каке воде, der Ursprung eines Flusses, fons. [vide извор] cf. врело. 6. (у Ц. г.) у дуге пушке грлић, das Ende des Flintenlaufs, extremum canalis ignivomi. 7. (у Хрв.) глава круха, ein Laib Brod  [vide хљеб 2]. 8. глава шећера, Hut Zucker, meta sacchari.