гла̑с, m. (loc. гла́су, pl.гла̑си, гла̏сови) 1.die Stimme, vox [cf.грло3, аваз]: има лијеп глас; познајем га по гласу.2.die Nachricht, nuncius [cf.погласје, хабер1 (абер)]: Ради бисмо добре казат’ гласе, | Не можемо, веће каконо је. 3.der Ruf, fama: човјек на гласу; јунак на гласу; Бољи је добар глас него златан пас; И Мерјема на гласу дјевојка. Глас до неба, а м**да по пепелу.