Српски рјечник

гла̑с, m. (loc. гла́су, pl. гла̑си, гла̏сови) 1. die Stimme, vox [cf. грло 3, аваз]: има лијеп глас; познајем га по гласу. 2. die Nachricht, nuncius [cf. погласје, хабер 1 (абер)]: Ради бисмо добре казат’ гласе, | Не можемо, веће каконо је. 3. der Ruf, fama: човјек на гласу; јунак на гласу; Бољи је добар глас него златан пас; И Мерјема на гласу дјевојка. Глас до неба, а м**да по пепелу.