Српски рјечник

го̏лијен f. (loc. голијѐни, pl. gen. голијѐни̑) (јуж.) das Schienbein, tibia [cf. гњат 1, голеница, цијев 3, цјеваница]: Зачудио се пребијеној голијени! (рече се ономе који се чему зачуди, као да не би урекао).