Српски рјечник

госпо̀дин, m. der Herr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: „честити пашо!“), владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „оче игумне!“), проту и учитеља (и жене гдјекога дјетића у кући: свекра или дјевера [vide златоје]) зову господином; а у Сријему и у осталијем Њемачкијем државама господин значи оно што је у Србији за времена Карађорђијева значио господар.