Српски рјечник

да̑н, m. 1. der Tag, dies (pl. да̑ни u. дни̏, z. B. пропадоше ми толики да̑ни oder дни; изгубио сам толике дане oder дне; тако се каже и: два̑ да̑на и два́ дни̑, три̑ да̑на и три́ дни̑, а и поред чѐтири да̑на могло би се рећи и четирѝ дни̑, а даље само да́на̑; (по јужнијем крајевима) а поред овога обога говори се и дне̏ви, н. п. пропадоше ми толики дне̏ви; изгубио сам толике дне̏ви; кад се пак говори о празницима, онда се у јед. бр. поред дана говори и дне̑ и дне̏ви, н. п. уочи Ђурђева дана, уочи Ђурђева дне, и уочи Ђурђева дневи; надам се Ђурђеву дану, надам се Ђурђеву дне, надам се Ђурђеву дневи; о Ђурђеву дану, о Ђурђеву дне, о Ђурђеву дневи). 2. дан орања, ein Morgen Landes, jugerum. cf. јутро [2 днина, ланац 2, плуг 2, рало 2].