да̑н, m.1.der Tag, dies (pl.да̑ниu.дни̏, z. B. пропадоше ми толики да̑ниoderдни; изгубио сам толике данеoderдне; тако се каже и: два̑ да̑на и два́ дни̑, три̑ да̑на и три́ дни̑, а и поред чѐтири да̑на могло би се рећи и четирѝ
дни̑, а даље само да́на̑; (по јужнијем
крајевима)а поред овога обога говори се и дне̏ви, н. п. пропадоше ми толики дне̏ви; изгубио сам толике дне̏ви; кад се пак говори о празницима, онда се у јед. бр. поред данаговори и дне̑ и дне̏ви, н. п. уочи Ђурђева дана, уочи Ђурђева дне, и уочи Ђурђева дневи; надам се Ђурђеву дану, надам се Ђурђеву дне, надам се Ђурђеву дневи; о Ђурђеву дану, о Ђурђеву дне, о Ђурђеву дневи). 2.дан орања, ein Morgen Landes, jugerum. cf.јутро [2днина, ланац2, плуг2, рало2].