да̑р, m. (pl.да̑ри, да̏рови, даро́ва̑) 1.die Gabe, donum. cf.поклон [1дарив, дарило, приказ, приказа, армагани, ормаган], пешкеш, [принос1].Између дара и поклона у нас је та разлика што се дар највише даје као од милости, и за то онај који га даје изгледа уздарје. 2.понајвишеpl. дари и дарови, Geschenke mit welchen die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nuptialia [cf.чеиз]: мајка спрема кћери дарове; дјевојка спрема дарове.