Српски рјечник

да̑р, m. (pl. да̑ри, да̏рови, даро́ва̑) 1. die Gabe, donum. cf. поклон [1 дарив, дарило, приказ, приказа, армагани, ормаган], пешкеш, [принос 1]. Између дара и поклона у нас је та разлика што се дар највише даје као од милости, и за то онај који га даје изгледа уздарје. 2. понајвише pl. дари и дарови, Geschenke mit welchen die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nuptialia [cf. чеиз]: мајка спрема кћери дарове; дјевојка спрема дарове.