Српски рјечник

1. дру́га, f. (pl. дру̑ге) 1. die Gefährtin, socia [cf. другарица, дружбеница, пајташица]: Празна рука, мртвој друга. Жене у разговору реку једна другој: немој, друго! јадна друго! (људи би у оваком догађају казали један другоме: брате! ). 2. нема друге, нема јој друге, ihr gewachsen, gleich, par: Ни вила јој белћи друга није.