жа̏ба, f. (pl. gen.жа̑ба) 1.der Frosch , rana [L.]Код мале дјеце не ваља жабу спомињати; ако ли би је ко нехотице споменуо, онда дијете потегну за ухо цвокнувши уснама (које се не може исписати), а ономе који је споменуо рекне се: „Одгризла ти уши!“cf.жабице. 2.жаба губавица, или крастава жаба . videгубавица[2]. 3.ватрена жаба[bombinator igneus Mer.], по барама мала жаба, која има по трбуху шаре врло жуте. Говори се да ове жабе не ваља убијати, јер веле да би кућа изгорјела ономе који би је убио. [cf.бабурача, бабурина2].