Српски рјечник

жа̏ба, f. (pl. gen. жа̑ба) 1. der Frosch , rana [L.] Код мале дјеце не ваља жабу спомињати; ако ли би је ко нехотице споменуо, онда дијете потегну за ухо цвокнувши уснама (које се не може исписати), а ономе који је споменуо рекне се: „Одгризла ти уши!“ cf. жабице. 2. жаба губавица, или крастава жаба . vide губавица [2]. 3. ватрена жаба [bombinator igneus Mer.], по барама мала жаба, која има по трбуху шаре врло жуте. Говори се да ове жабе не ваља убијати, јер веле да би кућа изгорјела ономе који би је убио. [cf. бабурача, бабурина 2].