жи̑в, жи́ва, во (жи̑ви̑, ва̑, во̑, comp.жи̏вљи) 1.lebend, vivus: Жи̑ви Бога хвале . Жив био(кад ко пољуби кога у руку). Кад се коме (особито дјеци) честита нова кошуља или друга кака хаљина, рече се: Жив и здрав дерао! Жив и здрав дерао! на бољу промијенио! под њом те глава не забољела! колико у њој жичица, толико ти годиница! У овоме је смислу и Јован бећар казао Хајки Атлагића: Жива била, Хајко Атлагића, | Жива била и гаће дерала!2.жи̑ва̑ жељо!lieber, erwünschter, exoptate!гдје си (камо те), жива жељо?Жива жељо, кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! 3.жи̑ва̑ мука (т. ј. велика), groß, ingens. 4.жи̑ва̑ згода, trefflich, egregius. 5.свашта жи́ва, allerlei, omnimodo; не зна ништа жи́ва, gar nichts, plane nihil; нема жи́ва мира, gar keine Ruhe. 6.videживахан.