за̀ва̑рчити, чи̑м, v. pf. den Fortgang (z. B. einer Wunde) verwehren, cohibeo progressum, н. п. заварчити (травама или бајањем) какву бољетицу да не иде у напредак, него да удари натраг. Крадљивца у почетку заварче батином или из пушке да не краде више.