1.за̏става, f.1.мјесто на дно стола, према горњему челу, der Platz unten am Tische, dem Vorsitzer gegenüber, triclinii pars: У заставу војводу Милоша — У Срба је по Херцеговини и сад обичај да у заставу (кад је каква част) посаде једнакога с онијем који сједи у горњему челу. cf.засједа[2]. 2.videзасједа3. 3.(у Хрв.)die Fahne, vexillum. cf. [бандијера, стијег], барјак.