Српски рјечник

1. за̏става, f. 1. мјесто на дно стола, према горњему челу, der Platz unten am Tische, dem Vorsitzer gegenüber, triclinii pars: У заставу војводу Милоша — У Срба је по Херцеговини и сад обичај да у заставу (кад је каква част) посаде једнакога с онијем који сједи у горњему челу. cf. засједа [2]. 2. vide засједа 3. 3. (у Хрв.) die Fahne, vexillum. cf. [бандијера, стијег], барјак.