Српски рјечник

зато̀мити, за̀томи̑м, v. pf. (ст.) unterdrücken, unterschlagen, interverto, supprimo [cf. сакрити]: — царево благо затомише, | И у црну земљу закопаше — Од Бога је велика гријота, | А од људи зазор и срамота | Ђевојачку срећу затомити.