Српски рјечник

за̀турити, ри̑м, v. pf. 1. hinter etwas werfen, rejicio: Затури му дизгин за умкаша — А за собом затурио руке. 2. (у Ц. г.) кавгу, anzetteln, excito, vide заметнути [3], cf. заврћи: Ђе стигосмо, кавгу затурисмо — И с Турцима кавгу затурише.