Српски рјечник

зу̏бља, f. н. п. зубља луча, т. ј. цјепчица луча, die Schleiße, assula, ramentum. У Црној гори зубља се зове усукано дрво љесково или дубово, које се сухо пали мјесто луча. cf. [луч, лучка, свјетлика], паља.