ка̀зан[*], m.1.der Kessel zum Branntweinbrennen ahenum [cf.котао2]: наградио казан; пече казан; хајдемо на казан. Когод дође на казан (гдје казан пече) ваља га почастити ракијом; за то се рече за оне који мало комине имају: докле пече дотле и тече. 2.cf.крмача2.