Српски рјечник

ка̀зан[*], m. 1. der Kessel zum Branntweinbrennen ahenum  [cf. котао 2]: наградио казан; пече казан; хајдемо на казан. Когод дође на казан (гдје казан пече) ваља га почастити ракијом; за то се рече за оне који мало комине имају: докле пече дотле и тече. 2. cf. крмача 2.