Српски рјечник

кала́јџија,* m. 1. der Verzinner, qui obducit stanno. 2. der Hausierer, institutor. cf. [vide] торбичар. Калајџије су од прије у Србији носиле по селима рубу те продавале: гдјекоји су ишли на коњма и рубу носили у бисагама, а гдјекоји су ишли пјешице и рубу носили у торби на леђима. Ово су били трговци или њихови момци, који су по варошима дућане држали.