Српски рјечник

ки̏тица, f. 1. dim. von [1], [3], [4] кита. 2. (ст.) die zierliche, ornata: Одовле ћу преселити, кадо, | У китицу варош Подгорицу. 3. vide кичица [1]: А зафузда једном жицом златном, | Окити му киту до китицах — Те јој љубе руке и кољена, | Шарца коња доље у китице. 4. (у Дубр.) das Tausendgüldenkraut, gentiana centaurium Linn. cf. [vide] кичица [3].