ки̏тица, f.1.dim. von[1], [3], [4]кита. 2.(ст.)die zierliche, ornata: Одовле ћу преселити, кадо, | У китицу варош Подгорицу. 3.videкичица[1]: А зафузда једном жицом златном, | Окити му киту до китицах — Те јој љубе руке и кољена, | Шарца коња доље у китице.4.(у Дубр.)das Tausendgüldenkraut, gentiana centaurium Linn. cf.[vide]кичица[3].