Српски рјечник

ко̀нак,* m. 1. der Hof, aula, [vide двор [1]], cf. оџак: владичин конак, нови конак, стари конак, шарени конак (у Крагујевцу Милошев први двор). 2. das Nachtlager, mansio [vide ноћиште]: примио нас на конак; отишао да готови конак; Гдјено синоћ на конаку бјесмо — На Загорју конак учинише | Код Ченгијћа двора бијелога. 3. die Tagreise, diei iter: један конак хода; од Биограда до Цариграда има десет конака; Далеко је Тијана планина: | Одавде је до мора сињега | Равних, Зуко, тридесет конака, | А уз море тридест и четири | До Тијане високе планине; | Уз планину кажу три конака, | Ђе је кула Костреш-харамбаше — А далеко кости занијети | Браћи нашој преко мора сиња | Преко мора четр̈ест конака | Ђе нам тамо своје вјере нема.