Српски рјечник

ко̀ча̑њ, коча́ња m. 1. (у Ц. г.) н. п. у купуса, т. ј. оно од земље до главице, Stängel, Strunk, caulis. [cf. кочан, кочаница, чокањ 1]. 2. (у Сријему) vide окомак.