ку̏д, ку̀да̑, 1. [cf.кудар, куде, кудије, кудијен, кудијер, куђ, куђе, куј] wohin, wo vorbei? quo? qua?cf. [камо2]; ако. 2.немам куд, ich kann nichts anders thun, alias agere non possum: Нема куда љуба Драгијина, | Отворила деветора врата. 3.куд који, in alle Winde? quaqua versus?побјегоше куд који.