Српски рјечник

ку̏ка, f. 1. der Hacken, uncus, [cf. квака 1, кљука] н. п. кука од дрвета, којом се дохватају гране од трешања; кука гвоздена на кантару и т. д. 2. с једне стране као поузак трнокоп, а с друге као велики кљун, österr. Krampe, harpaginis genus. Овакијем се кукама по каменитијем мјестима највише копа и ради; и може бити да се овака кука мисли у оној пословици: Кад устане кука и мотика; cf. кљуна, чакља [1 објетелица, пијук 3], трнокоп 2: Ти не пијеш млаћеницу батом бивену | Него вино кратошију куком трапљену. 3. (у Дубр.) понајвише се говори pl. ку̏ке, Art Spargel, asparagi genus [asparagus officinalis L.].? У Дубровнику се куке обаре па се хладне једу с уљем и с оцтом или лимуном.