Српски рјечник

ла̏бу̑д, m. der Schwan, olor, cygnus [Bechst.], у пјесмама име коњу (ваља да који је бијел као лабуд): Ти одјаши од коња лабуда — Скочи Јован од земље на ноге | И лабуда свога узјахао — Лабуд бије јаму копитима.