Српски рјечник

ло̑нџа,* f. 1. (у пјесмама) die Terasse (auf dem) Dache): На лонџи је седамнаест ага. 2. vide [вијеће] вијећа: Међу њима од Удбиње Зуко — У поноћи учинио лонџу.