Српски рјечник

ми̏о, ми̏ла, ми̏ло 1. lieb, carus. [cf. драг 2, милани, милени, милостан (милосан)]. 2. (у Хрв.) мени га је мило, ich bedauere ihn (aber doch: он ми је мио, ich habe ihn gern), cf. жао [1б жалити1б.2 2]. 3. н. п. нема воћке (на дрвету) ни о̀д мила, gar nichts, nihil.